Poštovani čitaoci:

• U našem regionu se od 21. do 27. maja održava tradicionalni Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu u Srbiji. Zemlja partner ove godine je Mađarska

• Američki nacionalni savet proizvođača svinjskog mesa će od 8. do 10. juna biti domaćin Svetskog sajma svinjskog mesa, najvećeg svetskog događaja posvećenog svinjetini. Hiljade profesionalaca za svinjsko meso će se okupiti da razgovaraju o temama i trendovima za 2022.

• Merck Animal Health, poznat kao MSD Animal Health izvan Sjedinjenih Država i Kanade, najavio je da će donirati 250.000 dolara Državnom univerzitetu Ajove (ISU) za podršku novoj laboratoriji za veterinarsku dijagnostiku.

Izgradnja prve faze objekta je u toku i trebalo bi da bude otvorena 2023. Donacija Merck Animal Health-a direktno podržava novu oblast „Nauka na ekranu“, koja poboljšava obrazovne mogućnosti za profesionalne i diplomirane studente, naučnike, dijagnostičare i praktičare.

• Guvernerka Kanzasa Lora Keli potpisala je zakon kojim se zabranjuje upotreba prepoznatljivih termina za meso na etiketama zamena za meso ako ne sadrže kvalifikacioni jezik koji označava da proizvodi ne sadrže meso. Predlog zakona zahteva da se hrana smatra pogrešno brendiranom ako je zamena za meso, a njeno označavanje koristi prepoznatljiv izraz za pravo meso bez odricanja odgovornosti u istaknutoj i upadljivoj veličini slova i u neposrednoj blizini prepoznatljivog izraza za meso.

• Zakonodavstvo koje je guverner odobrio prošle nedelje takođe uključuje definicije „analog mesa“ i „meso koje se može identifikovati“:

„Analog mesa“ je u definisana kao svaka hrana koja je približna estetskim kvalitetima, pre svega teksturi, ukusu i izgledu ili hemijskim karakteristikama bilo koje specifične vrste prehrambenih proizvoda od mesa ili živine, ali ne sadrži svinjsko ili živinsko meso.

„Izrazi za meso koji se mogu identifikovati“ obuhvataju goveđe meso, svinjetinu, pilitinu, ćuretinu, jagnjetinu, kozije meso, mleveno meso, odrezak, hamburger, pljeskavicu, rebra, pečenje, slaninu, bravur, viršle, šunku, kobasicu, pecivo, krilca i prsa .

• Vlada Kanade ulaže 543,271 Dolara za podršku Kanadskom savetu za meso (CMC) u njegovim naporima da poveća izvoz kanadskog crvenog mesa. Uz pomoć Kanadskog saveta za svinjetinu i Kanadskog udruženja stočara, CMC sprovodi globalnu tržišnu strategiju koja ima za cilj održavanje postojećih tržišta i identifikaciju novih mogućnosti za ostvarivanje trgovine.

• U Kini je prosečna cena žive vage bila 14,89 juana (2,11 evra)/kg, što je 3,0% više u odnosu na prethodnu nedelju. Cene živih svinja porasle su u 30 posmatranih provincija. Prosečna cena živih svinja u južnoj Kini bila je 17,64 juana (2,5 evra)/kg. Severozapadni region je niži na 13,83 juana (1,96 evra)/kg. Prosečna nacionalna cena svinjskog mesa bila je 24,51 juana (3,47 evra)/kg, 2,3% više nego nedelju dana ranije. Cene svinjskog mesa su porasle u 28 provincija. U južnoj Kini, prosečna cena svinjskog mesa bila je 29,84 juana (4,22 evra)/kg. Severoistočna Kina nešto niža, 21,23 juana (3 evra) / kg.

• Da bi rešila ogromnu logističku krizu, Kina obezbeđuje kontejnerski brodski transport. Kineski I strani brodski prevoznici, uključujući Maersk i OOCL, takođe su zvanično dobili pristup kineskim obalnim brodskim rutama između četiri ključne luke.

Maersk kaže da priprema prvu pošiljku na terminalu Jangšan u Šangaju

• U periodu od 1. do 12. maja 2021. Ukrajina je izvezla 667.000 tona žitarica.

„Za samo tri meseca, 20 miliona tona žitarica će morati da napusti Ukrajinu kroz infrastrukturu Evropske unije. Ovo je ogroman izazov, tako da je neophodno optimizovati lance snabdevanja, uvesti nove rute i izbegavati uska grla gde je to moguće“, rekla je Adina Valean , evropski komesar za saobraćaj.

• Svenja Šulce, nemački savezni ministar za razvoj (SPD), pozvala je na prekid upotrebe hrane i stočne hrane za biogoriva. To se navodi zbog dramatičnog rasta cena hrane širom sveta, uključujući rat u Ukrajini, rekao je Šulce za Bild am Sonntag. Pšenica, palmino ulje, seme uljane repice ili kukuruz više ne bi trebalo da se koriste za proizvodnju goriva (pre svega biogasa), ne samo u Nemačkoj već i na međunarodnom nivou. „Niko ne želi da preuzme odgovornost za glad u svetu, moramo prestati da stavljamo hranu u rezervoare“, rekao je Šulce.

Već krajem aprila, savezna ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke (Stranka Zelenih) je takođe najavila planove za smanjenje upotrebe biogoriva. Shodno tome, u toku su konsultacije sa federalnim ministrom poljoprivrede Cemom Ozdemirom (Stranka Zelenih).

• Katalonski sektor za svinjarstvo osuđuje višak birokratije zbog nastavka uključivanja novih evropskih propisa u španski zakon, koji će biti dodati katalonskim i opštinskim propisima. PORCAT (Katalonsko udruženje uzgajivača svinja) skreće pažnju da se problem birokratije nije nimalo smanjio, već je raste godinama, i poziva administraciju da radi na pojednostavljivanju procedura koje otežavaju rad industrije svinja . Istovremeno, ASAJA Kuenka podseća da i ova oblast trpi posledice digitalnog jaza koji se već dešava u drugim sektorima društva i odbacuje činjenicu da sve više odredbi vodi ka korišćenju novih tehnologija bez uzimanja u obzir realnosti farmera.

• Roj Gali, predsednik irskog IFA komiteta za svinje, je rekao: „Veći prerađivači su posvećeni podršci uzgajivačima svinja i razumeju veoma ozbiljnu situaciju farmera... Oni su svesni gubitaka farmera na svojim farmama i hitne potrebe da se podignu cene. Gubimo 55 € po prodatoj svinji, a to traje već predugo. Sada nam je potrebno povećanje cena.”

Prema Galijevim rečima, „potrebno nam je 2 evra/kg od tržišta što je povećanje od 30 centi/kg do kraja meseca, inače je industrija u opasnosti od izumiranja. Na rafovima neće biti irske svinjetine. Ovaj početni zahtev od 2 €/kg ima za cilj da premosti jaz od 50 centi/kg do nulte ravnoteže, koja prema Teagasc-u trenutno iznosi oko 2,25 €/kg. Uzgajivači svinja trenutno dobijaju samo 12% od cene buta u prodavnicama. Predstavnik irske industrije svinja postavio je pitanje koje nas je sve ticalo:

„Ko dobija ostatak? Prerađivači ili supermarketi? Ako potrošač želi irsku svinjetinu, mora da plati fer cenu za to. Govorimo samo o ceni i opstanku sektora. "

 Zarobljeni u sredini…

U međuvremenu, u Evropu stiže sve više podataka o smanjenju proizvodnje svinja.

U Nemačkoj je, prema Destatisu, zaklano ukupno 12,08 miliona svinja u periodu od januara do marta 2022. godine, što je smanjenje od 1,34 miliona (10%) u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, dok je prosečna masa zaklanih svinja smanjena za 1,7 kg, na 95,5 kg po tovljeniku.

Prema Danskoj organizaciji za hranu i poljoprivredu (L&F), skoro 12,47 miliona svinja je uzgajano u Danskoj 1. aprila 2022, što je za 689.000 životinja manje (-5,2%) nego 12 meseci ranije.

Prema L&F-u, najnovije istraživanje na 1.700 farmi pokazalo je manje svinja u svim kategorijama.

• smanjen je broj tovljenika za 7 odsto na 2,91 milion u odnosu na prethodnu godinu.

• Broj prasadi težine 20-50 kg smanjen je za 4,5%, na 5,77 miliona.

• kod prasića od 20 kg cifra je opala za 4,7%, na 2,57 miliona.

• Kod priplodnih krmača pad je 74 hiljade (-5,8%), na 1,19 miliona u odnosu na prethodnu godinu.

                Iz ovoga se može zaključiti da će proizvodnja prasadi u Danskoj nastaviti da opada kako godina bude odmicala.

Rat u Ukrajini utiče i na našu industriju. Prema Međunarodnom savetu za žitarice, Ukrajina je u sezoni 2020/2021. bila četvrti najveći svetski izvoznik kukuruza i šesti izvoznik pšenice sa 44,7 miliona tona izvezenih žitarica  u Kinu, Afriku i Evropu. Pored toga, Ukrajina je jedan od najvećih proizvođača suncokretovog ulja.

Nedavno smo pokrenuli pitanje logističkog izazova zabrane izvoza žitarica. Sada dobijamo konkretne podatke o tome.

Prema ukrajinskom APK-Informu, zemlja će do kraja tekuće poljoprivredne sezone moći da izveze samo 45,5 miliona tona od rekordne žetve iz 2021. godine od 86 miliona tona. Na osnovu toga, zalihe žitarica i uljarica biće 21,3 miliona tona.

„Ovo je 4,2 puta više nego na kraju prethodne sezone i to ne dozvoljava da se značajan deo skladišnog kapaciteta oslobodi za novu žetvu“, dodali su analitičari.

Konsultantska kompanija APK-Inform procenjuje da bi do 2022. Ukrajina mogla da ubere 55,9 miliona tona žitarica i uljarica, što bi rezultiralo nedostatkom skladišta od 16,3 miliona tona.

Prema zvaničnim podacima Nacionalnog statističkog instituta Ukrajine, ukupan kapacitet skladišta zemlje je 75 miliona tona, od čega je 44,5 miliona tona u vlasništvu poljoprivrednika. Međutim, neki od skladišnih kapaciteta nalaze se u zonama sukoba, što smanjuje raspoloživi kapacitet skladištenja u Ukrajini na oko 61 milion tona. To znači da će 35% skladišnog kapaciteta već biti zauzeto do žetve 2022. godine.

U kriznim situacijama uvek ima nemilosrdnih igrača. Pre početka rata, cena transporta žitarica u ukrajinskim lukama Reni i Izmail iznosila je 5-6 dolara po toni, popevši se na 12 dolara u martu da bi dostigla 15 dolara po toni u aprilu i 20 dolara po toni u maju. „Razumem profit, ali četvorostruko povećanje više nije pitanje tržišta, već ucena“, rekao je Vadim Denisenko, savetnik ministra unutrašnjih poslova. „Govorimo o značaju izvoza, ali, nažalost, sve se ispostavilo kao prilika za zaradu, a ne prilika da se na bilo koji način pomogne privredi.

Kako je objavljeno, 13. Evropski simpozijum o zdravlju svinja održan je između 11. i 13. maja u Budimpešti. Jedan od sponzora simpozijuma bila je kompanija Topigs Norsvin, a ovo je bila i prilika da se upoznamo sa mnogim našim veterinarima. Svi smo propustili direktne sastanke licem u lice tokom nedavne pandemije i to je ovog puta podstaklo više od 1.300 učesnika.

Analiza stanja na tržištu bila je neizbežna. Suočavamo se sa brojnim izazovima:

• Afrička svinjska kuga

• PRRS

• Zabrana upotrebe cink oksida

• Smanjenje upotrebe antibiotika

• Sve veći politički pritisak

• Logistička uska grla u skoro svakoj oblasti nabavke

U isto vreme, naša situacija u lancu snabdevanja se slabo razvija:

• hrana čini više od 70% troškova farme svinja, ali nemamo uticaj na cene žitarica koje su zasnovane na cenama akcija u Čikagu i Parizu i jasno je da su kotacije u poslednje dve godine špekulativne.

Kao što smo već pomenuli, uloga tržišta u oblikovanju cena je nestala:

• Trgovinski lanci naplaćuju ogromne cene za svinjsko meso, navodeći povećanje potrošnje poljoprivrednika

• Cene energenata su se višestruko povećale, iako nisu sve zemlje energetski zavisne od Rusije

• Maloprodajni lanci vrše pritisak na klanice da smanje cene dobavljačima

• Klanice prenose ovaj pritisak na dobavljače svinja (Proizvođače)

U međuvremenu, proizvođač nije u stanju da izgladnjuje stado, primoran da kupuje hranu i energiju. Međutim, nedostatak prostora i rastući troškovi hrane guraju farmera da isporučuje svinje  klanicama, uprkos niskim cenama..

Zarobljeni smo u sredini...

https://www.youtube.com/watch?v=qz57Ucb02yo

Poštovani čitaoci,

 Evo nekih pozitivnih vesti i događaja vezanih za našu industriju:

• • Hiljade profesionalaca u grani svinjarstva ce se okupiti u junu ove godine da razgovaraju o temama i trendovima na Svetskom sajmu svinjskog mesa 2022. Američki nacionalni savet proizvođača svinja će od 8. do 10. juna biti domaćin Svetskog sajma svinjskog mesa, najvećeg svetskog događaja posvećenog svinjetini, u Des Moinesu, u državi Ajova.

• • Organizatori kažu da svetska industrija mesa i proteina ima velika očekivanja od svog vodećeg međunarodnog sajma, IFFA tehnologije za meso i alternativne proteine. Od 14. do 19. maja u Frankfurtu na Majni, će oko 900 izlagača iz više od 40 zemalja biti raspoređeno u 8., 9.,11., i 12. hali Frankfurtskog s izložbenog centra na oko 116.000 kvadratnih metara izložbenog prostora. da prikaže poslednje tri godine razvoja, uključujući tehnologiju za preradu i pakovanje mesa i alternativnih proteinskih proizvoda, sastojke i aditive za savremenu hranu i nove prodajne proizvode. Tradicionalno visok nivo internacionalizacije IFFA je zagarantovan i ove godine: više od 60 odsto registrovanih kompanija dolazi izvan Nemačke, posebno iz Italije, Španije, Holandije, Austrije, Švajcarske i Poljske.

• • U Irskoj je najavljen novi paket pomoći za uzgajivače svinja.

Paket od 13 miliona evra obezbeđuje 70.000 evra za svakog uzgajivača svinja, ali pristup novom fondu je uslovljen da farmeri smanje proizvodnju za 10%.

Paket ministra McKonalugua podiže ukupnu javnu podršku sektoru na 20 miliona evra ove godine, pošto je paket od 7 miliona evra već potrošen u februaru, ali su proizvodjači tražili od države 100 miliona evra za intervenciju, od čega je predlog da polovina nevedenog novca bude otplaćena za 14 godina.

Odgovarajući na vesti o fondu od 13 miliona evra, IFA je izrazila zabrinutost da bi uslovi za smanjenje veličine udruženih farmi svinja mogla biti kontraproduktivna: „Iako pozdravljamo bilo kakvo finansiranje, bojim se da neće biti dovoljno da zaustavi napustanje sektora I da izgubimo ceo sektor“, rekao je predsednik IFA Tim Kulinan.

• • Potrošačima pri kupovini mesa važni su svežina i kvalitet, cena je tek na trećem mestu. Ovo je rezultat tekuće ankete potrošača koju je naručio nemački Lebensmittel Zeitung. S obzirom na izuzetan rast cena u sektoru svežeg mesa, ovo je dobra vest.

• • Nedavni izveštaj Politics of Protein, Međunarodnog panela eksperata za održive prehrambene sisteme (IPES-Food), kritički se osvrće na industriju alternativnih proteina i njene tvrdnje o klimatskim uslovima, iako su dokazi ograničeni i spekulativni.

Pored toga, sektor bi čak mogao da rizikuje da gigantska poljoprivredna preduzeća dominiraju prehrambenim sistemima, povećaju zavisnost od fosilnih goriva i promovišu standardnu ishranu za prerađenu hranu.

Giganti dominiraju tržištem kako bi iskoristili mogućnosti rasta i sačuvali budući tržišni udeo, stvarajući tako monopole na proteine, naglašavaju autori. Nedostatak transparentnosti potrošača je takođe kritikovan; tako da kupci možda neće ni pretpostaviti koje kompanije su imale koristi od proizvoda bez mesa.

Međutim, trenutni dokazi o klimatskim i zdravstvenim prednostima, posebno za meso iz uzgoja, su „ograničeni i spekulativni“. Nasuprot tome, istraživanja o prednostima održivosti su dosledno ignorisale značajne razlike u uticajima između različitih vrsta stoke i različitih modela proizvodnje. Autori takođe kritikuju da su mnoge tvrdnje zasnovane na neutemeljenim naukama i studijama koje su finansirali proizvođači.

Stručnjaci upozoravaju na potencijalni uticaj visoko koncentrisanog poljoprivredno-prehrambenog sektora i pozivaju na „pomeranje fokusa sa obnovljivih proteina i pojednostavljenih tehnologija na održive prehrambene sisteme i lokalne reforme proizvodnje hrane“. Oni sugerišu da se vlade, kreatori politike i javni sektor fokusiraju na stvarnu transformaciju u održive sisteme ishrane, a ne na jednostavnu tranziciju proizvodnje proteina koja se fokusira na „pojednostavljena rešenja tkz. srebrnog metka“.

Trenutak mira

Brze promene i kombinovani efekti mnogih faktora čine našu industriju gotovo nepredvidivom.

U poslednje dve godine logistika je bila od velikog značaja, što smo u više navrata isticali. Zakupnine za okeanske kontejnerske brodove ponovo rastu, a kineska ograničenja Covid-a ponovo produžavaju vreme čekanja. Manji neredi izbili su protiv mera za zatvaranje grada Šangaja, kažu nezvanični izveštaji. Sada će glavni grad provincije Henan, Džengdžou, takođe biti zaključan, a međupokrajinski prevoz će takođe biti ograničen. U Kini su u drugoj polovini godine planirani izbori i od njihovog ishoda zavisiće ekonomski život.

Uticaj ukrajinsko-ruskog rata se uglavnom oseća u cenama hrane za životinje, ali mnogi moji sagovornici se slažu da je reč o spekulativnom poskupljenju. Postoje i značajne zemlje izvoznice žitarica na nivou EU. Novinski portal koji vodi prijatelj, lantulalimentar.ro, prikupio je neke podatke o izvozu žitarica u Rumuniji:

• • U mesecu julu 2021. godine iz Rumunije je izvezeno 740.226 tona pšenice, što je premašilo rekord u poslednjih šesnaest godina koji je bio 730.358 tona u julu 2017. godine.

• • U avgustu 2021. izvoz je skočio na 1.039.460 tona, prvi put premašivši milion tona za mesec dana.

• • Vrhunac je dostignut u septembru: 1.275.197 t.

• • Između jula 2021. i januara 2022. ukupna izvezena količina iznosila je 4.802.963 tone.

• • U marketinškoj 2016/2017 godini na međunarodnom tržištu prodato je rekordnih 5.728.384 t rumunske pšenice.

Trgovina kukuruzom je takođe doživela ogromne skokove.

• • U oktobru 2021. ukupan izvoz iznosio je 966.348 tona, što je najveći obim prodaje u oktobru u poslednjih šesnaest godina. Prethodni rekord bio je 516.154 tone.

• • 536.701 tona u novembru i 455.482 tone u decembru, u obimu bez presedana u istom periodu.

• • U periodu od jula 2021. do januara 2022. na međunarodnim tržištima prodato je ukupno 2.599.713 tona rumunskog kukuruza.

• • Najveći do sada izvezeni obim je 3.677.782 t u marketinškoj godini 2019/2020.

Dakle, unutar EU bi postojalo rešenje da se popuni nedostajuća količina žitarica iz Rumunije.

Poslednjih decenija uvek je postojala konkurencija između svinjskog i živinskog mesa u pogledu cena mesa, pri čemu seuvek više kupovalo jeftinije od njih dvoje. Sada se oba sektora suočavaju sa ozbiljnim izazovima u vezi sa zdravljem životinja, sa ASF koji desetkuje farme svinja i ptičjim gripom koji uništava živinu.

4. jula 1954. prestalo je racioniranje mesa u Velikoj Britaniji. Otprilike deceniju nakon Drugog svetskog rata, hrana je u mnogim evropskim zemljama bila dostupna samo na ograničenoj osnovi. U zemljama koje su došle pod sovjetsku vlast, ovo je trajalo još duže, ili je ponovo uvedeno 1980-ih (npr. Poljska, Rumunija).

Efekat ovog procesa je da mnogi programi na nivou EU pokušavaju da učine meso jeftinim. Još uvek nismo uspeli da psihološki prebrodimo period ostanka na osnovnom nivou Maslovove piramide, iako mnoga domaćinstva sada imaju više automobila, sopstvene domove i većina njihovih odmora je u inostranstvu. Danas smo daleko od toga da živimo u vremenu kada se moralo zadovoljiti neophodnost postojanja. Možda bi bilo bolje da proizvodjač dobije stvarnu vrednost svog rada i da ne mora da se drži na ivici ekonomske održivosti uz mnogo subvencija dok mu se izmišljaju sve više ograničenja.

Da li je moguće? Za radoznale čitaoce preporučujem neke linkove iz 'unutrašnjosti' EU 😊

Da vidimo neke cene svinjskog mesa iz Švajcarske, 1 CHF = 0,98 EUR:

https://metzgereikuenzli.ch/de/shop/fleisch/4

https://produkte.migros.ch/sortiment/supermarkt/lebensmittel/fleisch/schwein

Ovo pokazuje koliko rat može biti razoran i koliko dugotrajan efekat može imati. Neutralnost Švajcarske nije podstakla društvene akcije u pogledu cena hrane.

Dragi prijatelji,

U mnogim zemljama ovaj period je posvećen praznicima.

Ono što želim svima: Trenutak mira!

https://www.youtube.com/watch?v=TF4Orx0765Q

Poštovani čitaoci,

Imamo zanimljive I pozitivne pomake:

• 13. Evropski simpozijum o zdravlju svinja biće održan 11-13. Maja 2022. u Budimpešti, Mađarska.

• IFFA, sajam Tehnologije mesa i alternativnih proteina okupiće oko 900 izlagača iz više od 40 zemalja u Frankfurtu na Majni od 14. do 19. maja u halama 8, 9, 11 i 12 Frankfurtskog sajma i izložbenog centra, na 116.000 kvadrata izložbenog prostora.

• Izdanje VIV Europe 2022. biće održano u Holandiji od 31. Maja do 2. Juna 2022. sa jasnim fokusom na industriju stočne hrane. VIV Evropa ima tradiciju od skoro četiri decenije. Organizatori okupljaju mrežu profesionalaca u industriji iz celog sveta. Ove godine se očekuje oko 600 izlagača i 25.000 posetilaca.

• U našem regionu, u Novom Sadu, Srbija, će od 21. do 27. Maja biti održan Međunarodni poljoprivredni sajam. Zemlja partner je Mađarska. Učešće na sajmu su do sada pored kompanija iz Srbije potvrdile kompanije iz još 18 zemalja - Mađarske, Italije, Češke, Holandije, Španije, Turske, Belgije, Indonezije, Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Danske, Rumunije, Poljske, Bugarske, Bosne i Hercegovine. , Crne Gore i Austrije. Pored pojedinačnih štandova, izlagači iz nekoliko zemalja predstaviće svoje privredne potencijale na kolektivnim štandovima.

• ANUFOOD China Exhibition se održava u Kini u Shenzhenu u World Exhibition & Convention Centru od 7. do 9. Juna. Izložba se održava da objedini tržište hrane i pića u Južnoj Kini. Očekuje se da će više od 700 izlagača i više od 15.000 posetilaca prisustvovati ovom velikom industrijskom događaju na 20.000 kvadratnih metara, koristeći stručnost i resurse sa zajedničkim sličnim događajima koje organizuje Anuga Keln u Nemačkoj.

• Hiljade profesionalaca za proizvodnju svinja iz SAD okupiće se u junu ove godine da razgovaraju o temama i trendovima na Svetskom sajmu svinjskog mesa 2022. Američki nacionalni savet proizvođača svinjskog mesa će od 8. do 10. Juna biti domaćin Svetskog sajma svinjskog mesa, najvećeg svetskog događaja posvećenog svinjetini, u Des Moinesu, u državi Ajova.

• Posle dve godine pause zbog korone, Oktoberfest će biti održan u Minhenu. Ovo je u petak saopštio Diter Rajter, gradonačelnik Minhena. Festival, koji počinje 17. septembra, trajaće do 3. oktobra.

• Prekomerna ponuda svinjskog mesa smanjila je cene svinjskog mesa u Kini poslednjih meseci i izazvala velike gubitke proizvodjačima jer su troškovi proizvodnje porasli. Sada se, međutim, čini da se situacija preokreće i cena svinja za klanje ponovo raste.

Jang Dženhaj, direktor Službe za stočarstvo i zdravlje životinja Ministarstva poljoprivrede, nedavno je govorio o normalizaciji situacije na tržištu. Prema njegovim rečima, na kraju marta kineska populacija svinja je iznosila 422,53 miliona, što je za 26,7 miliona grla ili 5,9% manje nego na kraju decembra 2021. Jang je rekao da je potražnja za svinjetinom ponovo porasla, a vladine mere, uključujući i otkup desetina hiljada tona svinjskog mesa, preokrenuo je negativni trend cena. Sredinom marta cena svinja za tov dostigla je najniži nivo od 11,51 juana/kg žive vage (1,66 evra), a početkom maja bila je znatno viša i iznosila je 14,91 juana/kg (2,14 evra).

• Tesco je kritikovan jer nije podržao britanske uzgajivače svinja pogođenih krizom, dok je njegov manji rival, Vejtrouz, pružio pojas za spasavanje vredan 16 miliona funti kako bi pomogao dobavljačima da se izbore sa rastućim troškovima proizvodnje zbog rata Rusije protiv Ukrajine.

U otvorenom pismu Kenu Marfiju, izvršnom direktoru Tesco-a, Nacionalna asocijacija svinja (NPA) je rekla da veletrgovac rizikuje da izgubi bazu dobavljača u Velikoj Britaniji ako ne plati „fer cenu“ za svoju svinjetinu. Rob Mutimer, predsednik NPA, istakao je istraživanje da će četiri od pet proizvođača prestati sa poslovanjem u roku od godinu dana ukoliko se njihova finansijska situacija ne poboljša.

Pored Vaitrosea, NPA kaže da rivali uključujući Co-op, Marks & Spencer, Aldi, Asda, Morrisons i Sainsburi's podržavaju svoje dobavljače i da mnogi plaćaju više za britansku svinjetinu preko namenskih lanaca snabdevanja.

• U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Applied Economic Perspectives and Polici, istraživački tim na Državnom univerzitetu u Ohaju, Univerzitetu Kentaki i Univerzitetu Viskonsin dobijao je podatke na nedeljnoj bazi od prve nedelje januara 2017. Pa sve do druge nedelje jula 2020. vezane za prodaju svežeg mesa u prodavnicama u 40 država u Sjedinjenim Državama. Analiza podataka sugeriše da je biljno meso uglavnom dodatak govedini i svinjetini, a dodaci mesa se više koriste za zamenu piletine, ćuretine i ribe.

„Mislili smo da bi biljne alternative za meso mogle zameniti crveno meso, ali nisu. To je više komplementarno“, rekao je koautor studije Vuiang Hu, profesor ekonomije poljoprivrede, životne sredine i razvoja na Državnom univerzitetu Ohajo. „Ljudi kupuju svinjetinu i junetinu, ali kupuju i meso biljnog porekla.

Istraživački tim se sastojao od glavnog autora Šuoli Džaoa, docenta poljoprivredne ekonomije na Univerzitetu u Kentakiju, i koautora Lingsiao Vang sa Univerziteta Viskonsin (Medison) i Juking Dženg sa Univerziteta u Kentakiju.

„Pokušavaju da nadju zamenu za ishranu ljudi govedinom i svinjetinom“, rekao je Zhao. „Naravno da je to slučaj. Pored planirane potrošnje na sveže meso, potrošači kupuju biljne alternative za meso izazvane promocijom ili stvaranjem navika okruženja – što ukazuje na to da trenutno nije stvarna pretnja industriji svežeg mesa.”

Rezultati su pokazali da su biljne alternative za meso činile samo 0,1% ukupnih troškova za sveže meso tokom posmatranog perioda – ali su se učetvorostručile na 0,4% tržišnog učešća u istom periodu.

• Paket savezne pomoći od 33 milijarde dolara predložen za pomoć Ukrajini takođe bi mogao da nadoknadi potencijalne probleme u snabdevanju mesne industrije SAD, jer će uključivati finansiranje 2022. i 2023. za podršku domaće proizvodnje useva.

Predlog Bajdenove vlade, objavljen prošle nedelje, obezbediće bezbednosnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, koju već treći mesec za redom opsedaju ruske trupe. Invazija je poremetila transport kukuruza i pšenice i izazvala globalni nedostatak useva koji se koriste za ishranu životinja koje proizvode hranu.

Paket uključuje podršku domaće proizvodnje hrane u vrednosti od 500 miliona dolara u vidu dodatnih kredita i podsticaja za osiguranje useva za američke poljoprivrednike kako bi nadoknadili mogući nedostatak useva kao što su pšenica i soja zbog rata u Ukrajini, saopštila je Bela kuća. .

• Prema ažuriranim podacima dostavljenim APK-Informu, Ukrajina je u aprilu izvezla 1,263 miliona tona žitarica i uljarica i nusproizvoda.

Najveći deo aprilske količine - 831.552 hiljade tona - izvezen je železnicom. Pomorskim putem je prevezeno 316.767 hiljada tona, a drumom 114.885 hiljada tona.

Ukupan iznos uključuje:

• kukuruz - 768.486 hiljada tona (od čega je 653.971 hiljada tona prevezeno železnicom)

• pšenica - 127,13 hiljada tona (4.412 hiljada tona)

• ječam - 25.428 hiljada tona (4.167 hiljada tona)

• sirak - 1.955 hiljada tona (0,269 hiljada tona)

• suncokret - 110.271 hiljada tona (63.958 hiljada tona)

• soja - 48.183 hiljade tona (48.428 hiljada tona)

• uljana repica - 11.227 hiljada tona (10.014 hiljada tona)

• suncokretovo ulje - 151.529 hiljada tona (54.483 hiljada tona)

• sojino ulje - 17.842 hiljade tona (10.851 hiljada tona)

Zbogom, Rim!

Naravno, svima je bilo neprijatno zbog smanjenja cena živih svinja na evropskim tržištima.

Više puta smo dovodili u pitanje slepo praćenje nemačke referentne cene u poslednje dve godine. Nemačka industrija svinja je bila izrazito izvozno orijentisana i AKS je u velikoj meri smanjila potencijalna tržišta. Korona kriza je samo dodatno smanjila trgovinske mogućnosti, zajedno sa unutrašnjom potrošnjom. Sa ovim faktorima se poklapa i porast zarada gastarbajtera u mesnoj industriji na nivo zarada u Nemačkoj, a sada je dodato i ogromno povećanje cene energenata. Nije ni čudo što smanjenje broja klanica od 20 odsto primorava velike nemačke klanice da se umešaju. Iako su potrošačku cenu mesa povećali I maloprodajni lanci, vreme još uvek nije donelo povećanu potrošnju. Strategija pregovaranja o poziciji komercijalnih lanaca ponovo je išla na štetu uzgajivača svinja.

Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir tvrdi da je za proizvodnju jednog kilograma svinjskog mesa potrebno pet kilograma žitarica!

Evo činjenica koje navode nemački uzgajivači svinja: U Nemačkoj je 2,60 kg hrane često dovoljno za 1 kg prirasta, u zavisnosti od tehnologije uzgoja i ishrane. A ishrana svinja ne čini samo pšenica, sadrži dosta ostataka koje čovek ne može, a možda i ne želi da jede. Svinje jedu više od 3 kg hrane na otvorenom da bi proizvele 1 kg mesa. U organskom uzgoju svinja, vrednosti su 1:3,5 ili više, ali je i dalje 1,5 kg manje od onoga što Džem tvrdi.

Zašto pratiti osnovnu cenu iz takvog okruženja širom Evrope?!

U rezoluciji sa 611 glasova za, 14 protiv i 5 uzdržanih, Evropski parlament je odobrio dalji razvoj organske poljoprivrede. Ali Timermansov cilj da se više od 25% poljoprivrednog zemljišta u EU koristi za organsku proizvodnju do 2030. Godine je odbijen.
Timermans je ljutito reagovao na odbijanje njegovog predloga za koji smatra da je važan doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja. Prema EP, ne postoji jedinstven poljoprivredni model za sve zemlje i regione EU. EP je stoga odbacio Timermansov cilj od 25 odsto.

U nekoliko stambenih naselja na severu Rima, stanovnici predlažu noćni policijski čas nakon serije napada divljih svinja koji godinama besne u gradu. Nedavno je jedna žena prijavila da je divlja svinja u nedelju uveče gurnula na zemlju i „popela joj se na glavu“, piše britanski Gardijan.

Incident je podstakao stanovnike Balduine i šest drugih naselja da predlože policijski čas od ponoći.

Međutim, i pre nego što je ovo odlučeno, dogodio se za nas još važniji događaj. Afrička svinjska kuga (ASF) stigla je u Rim. Zaražena jedinka je divlja svinja pronađena severozapadno od prestonice, u blizini rezervata prirode Insugherata. Kao rezultat toga, broj do sada potvrđenih slučajeva AKS u regionima Ligurije i Pijemonta od početka godine porastao je sa 114 na 115, a broj regiona je porastao na 3. Situacija je alarmantna kao što se i očekivalo jer bi se problem mogao ograničiti na severne regione, ali se novi slučaj pojavio 400 km južno.

Na evropskim tržištima, Italija tradicionalno ima najskuplje svinje, a italijanski proizvodi od mesa takođe imaju značajno izvozno tržište.
Možda se i Rim oprašta od predvodnika svinjarske industrije?!

https://www.youtube.com/watch?v=B2lOUaZszgI

Poštovani čitaoci,

            Za vreme uskršnjih praznika cene polako usporavaju sa rastom, jer je manje radnih dana, a ozbiljan izazov predstavlja logistika. Cene su i sada uglavnom stabilne, međutim, postoji uzlazni trend na američkom I azijskom tržištu.

            Da vidimo druge pozitivne pomake u našoj grani industrije:

• • HKScan, Topigs Norsvin i Rojal Agrifirm Group potpisali su sporazum o zajedničkoj izgradnji istraživačke i edukativne farme u Finskoj. Probne aktivnosti će se odvijati na farmi svinja Antti i Anne Varjola Ili-Simola, gde će farma koja ispunjava najnovije uslove dobrobiti životinja biti završena u narednim mesecima.

• • Evropska komisija je odobrila četiri genetski modifikovana useva u stočnoj hrani.

Odobreno je korišćenje tri genetski modifikovana useva: soje, uljane repice i pamuka, dok je odobrenje obnovljeno i za poseban genetski modifikovani usev pamuka.

Svi usevi su prošli sveobuhvatan i rigorozan proces autorizacije pre odobrenja, koji uključuje povoljnu naučnu procenu Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA).

Izdate dozvole važe 10 godina. Međutim, dozvole se odnose na uvoz ovih biljaka, uzgoj nije obuhvaćen dozvolama.

• • Istraživački tim na Univerzitetu u Minesoti dobio je 500.000 dolara da prouči kako se novi sojevi virusa svinjskog gripa pojavljuju, preživljavaju i šire u populaciji svinja — da se zaključi koje godine, dobrobit, tip proizvodnje i epidemiološki faktori mogu i da se koriste za predviđanje novog virusa.

Barselona

            Stagnacija cena nije iznenađenje. Veoma brz i veliki porast cena je bio u Nemačkoj  jer je morao da stigne druga tržišta i sada je potrebna veća potrošnja, što bi moglo da inicira početak turističke sezone ako se vreme popravi. Možda bi manje, stalno povećanje od 5 centi nedeljno bilo praktičnije, ali proizvođačima je ponestalo strpljenja.

            Ono što pokazuje uzaludnost nedavno najavljene pomoći za izgradnju privatnog skladištenja mesa je to što postoje zahtevi za  13 hiljada tona, a u veoma kratkom roku tržište je povuklo pet puta veće količine mesa.

            Situacija uzgajivača svinja je teška, ali su poslednjih godina postojali  slični izazovi:

Cena sirove nafte je 11. jula 2008. bila 147,02 dolara po barelu.

Prosečna cena kukuruza na čikaškoj berzi korišćena kao referenca:

2022 = 6,5980 dolara / bušel (25,40 kg)

2012 = 6,9160 dolara / bušel (25,40 kg)

2011 = 6,7 973 dolara / bušel (25,40 kg)

Takođe i nemačke referentne cene za isti period, godišnji proseci:

2012 = tov, evidencija za polutke: 1,705 EUR/kg; Prasad težine 25 kg: 40,19 EUR/kom

2011 = tov, evidencija za polutke: 1,518 EUR/kg; Prasad težine 25 kg: 30,95 EUR/kom

„Očigledno“ objašnjenje za kriznu situaciju, koja je trajala skoro godinu i po dana, bila je situacija sa ASF u nemačkoj, ali to nije potkrepljeno činjenicama:

Godišnja proizvodnja svinja EU je bila oko 23 miliona.

Rekordan izvoz svinjskog mesa i nusproizvoda 2020.

2021. u odnosu na 2020.

Količinski: 2,922,033 t / 2,976,564 t = -2%

Vrednosno: 7.161.400.189 EUR / 6.814.860.807 EUR = + 5%

Da li bi to zaista bilo objašnjenje za pad cena svinjskog mesa?

Barselona je jedna od najvećih luka na Mediteranu. Tu je Kolumbo napravio izveštaj o svom prvom američkom putovanju. Nekoliko stotina metara od spomenika podignutom njemu u znak sećanja nalazi se žičara koja spektakularno prelazi luku i vodi vas do nekih od mesta održavanja Olimpijskih igara 1992. godine. Jedan od izvođača čuvene uvodne pesme, Monserat Kabale, rođen je tamo, kao i Hoze Kareras. Fondacija Huan Miro je blizu Olimpijskog sela.

Još jedna atrakcija grada je pijaca La Bokueria, koja takođe ima nekoliko mesara na ulazu, gde čuveni Hamon Serano izaziva naša čula. Prateći ulice  grada, I razgledajući Gaudijeva arhitektonska remek-dela, stižemo do lokacije tradicionalne Alimentaria Barselone, gde je hala namenjena za mesnu industriju glavna atrakcija.

Organizatori su rekli da su 23% od 100.000 posetilaca ovogodišnjeg događaja bili stranci iz 149 zemalja. Neto izložbeni prostor od 85.000 m2 zauzimalo je više od 3.000 izlagačkih kompanija, od kojih 400 međunarodnih iz 52 zemlje. Brazil, Slovačka, Australija, Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati i Portoriko su po prvi put prisustvovali događaju. Kratka napomena o ovome: na događajima pre korone, veliki deo hala zauzimali su ogromni štandovi velikih nemačkih klanica sa glavnim kuvarima i živom muzikom. Sada je u tom delu bio prisutan skromno dizajniran i mali nacionalni štand...

Na događaju smo se sreli sa mnogim našim partnerima i čitaocima i imali smo dugu razmenu mišljenja o budućnosti naše industrije i mogućim razvojima. Vratićemo se na neke od njih u narednim biltenima.

U međuvremenu, hajde da uživamo u veseloj muzici:

https://www.youtube.com/watch?v=kGrDB9afdLk